ДЕМЕСТИК|Ъ (3*), -А с. δομέστικος
и ˫ако же съ съвѣта вьсѣхъ. стефана игѹмена въ себѣ нарекоша быти. деместика сѹща цр҃къвьнааго. ЖФП XII, 63а; о слѹжьбьницѣхъ. Слѹжьбьникъ же въ манастырихъ хощемъ. иконома. кѹтьника… || …пономорѩ съсѹдохранильника. житьници. ключѩрѩ… деместика цр҃квьнаго. УСт XII/XIII, 225-226.
потомъ же пришедьшемъ воемъ ѿ востока. Памъфиръ деместикъ [в др. сп. демественикъ, деместнікъ] съ ·м҃·ми тысѩщь. Фока же патрекии съ Макидоны. Федоръ же стратилатъ съ Фраки. ЛЛ 1377, 10 (941).